Ljubavnu scenu je na video nadzoru posmatrao i Viktor. Niki je toga morala  biti svesna, što znači da je njena predstava bila namenjena dvojici muškaraca. U času kad Petra indisponiran ulazi u ring, Viktor je već na podu, i podiže se. General Stojanović sedi na drugom kraju salona, odsutno pilji u TV. On se doima kao neko ko je već izgubio meč – jedino što će ga pokrenuti iz fotelje je konjak po koji treba otići.

​

Petra pravi privatnu projekciju. Gledajući pretovar sanduka s naoružanjem, Viktor se nervira; dok gledaju streljanje, oba Stojanovića se znoje i diže im se kosa na glavi. U trenutku plotuna, general poskoči iz stolice, a Viktor opsuje. Konačno, general progovori, u svojoj oproštajnoj poruci…

​

Za mnoge oficire, raspad JNA je bio konfuzija; vojna doktrina je predviđala opasnost od Sovjetskog Saveza, NATO ili suseda – ali ne  i od unutrašnjeg  neprijatelja u vidu rukovodstava republika. Odziv na mobilizaciju je bio slab i general nije mogao tolerisati da se dezertira. Streljanje je trebalo da  posluži za primer. Streljačkom vodu trebalo je da komanduje Svileni, ali on je to odbio. Da bi ga naučio da rat zahteva žrtve, stric ga uključio u streljački vod, a kad ni tada nije hteo da se povinuje, izvadio je pištolj.

​

Nije prošao dan da se nije setio svoje greške. Umesto da je sve prijavio generalštabu, on je pomoć zatražio od brata, koji je sve zataškao.

​

General je u suzama, a Viktor u mislima kako da „otkupi njegovu raspojasanu savest“. Petra, međutim, nije došao da trguje. Iznosi svoj ultimatum.

​

Kaseta je umnožena u 10 kopija. Ako se Petra do određenog vremena ne pojavi na nekom mestu, kasete će automatski biti poslate: generalštabu, medijima, dok je deseta adresirana na Tolstojevu – na Predsednika. S druge strane, ako Petri vrate Dnevnik i ako ga u budućnosti ostave na miru, sramotna tajna će takoreći ostati među njima. Naravno, Sirogojno će doći po svoje.

​

Viktor nema izbora sem da pristane. Petra odlazi, okrećući im leđa. Dok hoda prostranim salonom, strahujemo za njegov život, jer znamo da Viktor u džepu ima pištolj. U času kad otvori vrata, začuje se pucanj, ovaj put iza njegovih leđa…

………………………………….

​

Mrak u salonu vile Stojanovića smenjuju prizori osunčanog Praga. U grupi turista koja se divi znamenitostima su Petra, Ema i Arsica.

​

Prošlo je vreme i ljubavne rane su zalečene. Projekat „oružje za naftu“ je propao u času kad je general izvršio samoubistvo, a Viktor pustio Vitezove niz vodu – Sirogojno je pohapsio Rikija i ekipu.  Petri ostaje strepnja, strah od mraka, pomisao da u njemu neko čeka. Baš zbog te strepnje, strpeo se dok ne stigne u Prag da još jednom nazove broj sa Švenkerove čitulje.

​

Javlja mu se Bosanac i dogovaraju sastanak. Na sastanak, međutim, dolazi Svileni – trezan, nasmejan i sa svojom kamerom, kao nekad. Kosa mu je ponovo plava; ima drugo ime, drugi identitet i drugačiju budućnost - na jesen će snimati svoj prvi film. Ožiljak je nestao posle plastične operacije.

​

Ožiljak je dobio kad je stradao u eksploziji cisterne, na povratku konvoja za Beograd. Riki, Tezga i Fredi su ga spasili iz vatre, a general je poslao helikopter, baš kao u Rikijevoj priči – jedino što to nije bilo u Vukovaru već negde kod Dervente, u Bosni.

​

Da bi zaštitio svoju operaciju, Viktor je plasirao priču da je Svileni stradao u borbi, da je imao amneziju, a da bi bilo uverljivije, izdejstvovao mu je orden. Svileni se ipak svega suviše dobro sećao i počeo je da se opija do besvesti. Bosanac ga je iz Praga nagovarao da „nestane“, ali Svileni nije imao volje sve dok nje sreo Petru i shvatio da postoji drugačiji život. Poziv Sirogojnu je bila dimna zavesa, jer on nikad ne bi odao drugare – suviše im je dugovao. Iz istog razloga ostavio je Petri svoj rokovnik, koji zapravo nije dnevnik – već knjiga snimanja njegovog diplomskog filma, po istinitim događajima, pod nazivom "Ratni dnevnik: 91-91". Zapravo, to je glavni razlog zašto je Svileni dolazi iz Praga – da zabeleži raspad jedne zemlje iz perspektive učesnika, oficira JNA, a ne da joj pomogne.

​

Snimanje diplomskog filma Petru je umalo koštalo života, i on je razočaran. Na pitanje Svilenog zašto mu je pomogao onog jutra, Petra objašnjava da je to zbog romana o detektivu Marlou, koji prevodi. U romanu postoji lepotan, Teri, koji je optužen za ubistvo i opija se do besvesti, a ima ožiljak iz rata baš kao Svileni. Kad je Petra ugledao Svilenog ispred Knight Kluba, kao da se našao u Čendlerovom romanu.

​

Svilenog zanima je li Teri dobar ili loš, a Petrin odgovor je da su ljudi istovremeno i dobri i loši.

"Pozitivac ili negativac?", ovaj insistira.

​

"Kad si se od nekog oprostio, prestao je da bude dobar ili loš, on je samo uspomena."

​