Neke generacije obeležio je flower power, neke pank, neke revolucija, neke rat.

 

Početkom devedesetih, u doba kad se SFRJ raspadala, generacija šezdesetih godina u Srbiji imala je 23-30 godina.  Mnogi od njih, u to doba nisu mogli ni zamisliti da će svoje najbolje godine provoditi točeći gorivo iz flaša koka kole, menjajući devize  po astronomskim kursevima, izbegavajući vojne pozive za ratište, demonstrirajući na ulicama protiv Miloševića, ili bežeći iz zemlje. 

 

​1999, doživeće i bombardovanje.

​

​2000, još jednom će izaći na izbore, a potom na ulice. Milošević će posle toga konačno sići sa funkcije, a oni će tada misliti da je gotovo - Sloba je pao.

​

​2003, međutim, desiće se atentat na premijera i tada će još jednom morati da se zamisle: Ko su naši, a ko njihovi?

​

​2006, Milošević umro je u Hagu. Ipak, njegov duh kao da ostaje da živi. Danas klinci crtaju murale ratnim zločincima. Mnogi novinari se žale da su pod još čvršćom kontrolom. U svakom slučaju, politika ima jednak upliv u ljudske živote kao nekada i ljudi su jednako ZAVISNI od nje, bez obzira koja je partija na vlasti. Tako nije samo u Srbiji. Tako je u Rusiji i Ukrajini. Tako je i u duboko podeljenoj post-trampovskoj Americi. Zato je problem generacije šezdesetih u Srbiji univerzalan.

 

U visoko politizovanom svetu, da bi se povratila ljudska ravnoteža, potrebno je odvojiti se od politike. Baš kao što kaže glavni junak ove serije, Petra, koji je po svom sopstvenom priznanju POLITIČKI NARKOMAN:

„Želim nazad svoj jednolični život.“

​

Ovo je priča o onima rođenim šezdesetih goodina u Srbiji, koji veći deo života čekaju da padne Sloba, ali to do danas nisu dočekali. Posvećena je svim ljudima i njihovoj nadi u bolji svet, u kom politika  nije NAČIN ŽIVOTA.

​

​​